Zvrljanje

Zvezde
2013/03/31,23:16

Koliko puta sam ti rekla

da ne trcis zamnom po zvezdama?!

Nije to put za tebe stvoren!

Pa ti se plasis tog bezdana!

 

Zvezdani zraci bodu ti tabane,

dok meni maze bosa stopala.

Ne diraj ih! Ne budi ih, blesane!

Kakva te je to ludost spopala?!

 

Spotices se o svaki blesak

te svetlosti sto sapce mudrosti.

Pasces! Bice to strasan tresak.

Nije ovo mesto za tvoje gluposti! 

Papiric 3
2013/03/31,01:51
Istrcavam na ulicu.
U glavi mi odjekuje to ime.
Zaglusuje ga buka saobracaja, zamor prolaznika.
Hiljade bubnjeva mi udara u grudima.
U ritmu tog imena.
Ime.
Nadimak.
Znak.
Prijatelj.
Ako je to ime na papiricu, i ako, kako kaze gospodja D, tamo ima jos puno imena, onda mislim da znam koji je to papiric.
Prebiram po secanju.
Bice da je to onaj listic, istrgnut iz starog adresara,gurnut u zadnji dzep farmerica, kao podsetnik na sve one dane...i ljude.
Ali kako sam na to zaboravila!?
Izgleda da nam vreme ,poput bumeranga, vrati secanja kad najmanje ocekujemo.

Ako gospodja D nadje papiric, tamo cu naci adrese i telefonske brojeve starih prijatelja.
O, Boze! A sta ako ga ne pronadje?!
Hocu li se setiti svakoga od njih?
Jesam li zaboravila ulice, gradove i brojeve?
Imena pamtim, gradove pamtim...
Ulice i brojevi?
Nisu vise vazni... Sve se promenilo...
A mozda bi bilo lepo da probam da ih pronadjem.

***

Neko se, prolazeci pored mene, zateturao, okrznuo me ramenom, promrljao nesto poput Izvini, i nestao...
Rasprsio mi je oblacak secanja... Ostase samo pramenovi magle da mi se tope u rukama...

***

Uvlacim se u svakodnevicu... Navlacim na sebe masku prosecnosti.
Secanja ostavljam za noc.
Jer nocu  nas iz tame vreba vreme...a ono daje mislima krila....

Nastavice se...

U meni
2013/03/29,17:26


Jos uvek u meni 
onaj nar raste,
cveta i zeleni,
dok cekam one laste,
sto su lani
gnezdo pod krovom svile.
Hocu da ih pitam
kakvi su im bili dani,
gde su sve bile.

U meni jos uvek
ona smokva zri.
Cekaju citav jedan vek
ti sladunjavi plodovi,
da ih zagrizes strasno,
da ti srce zavedu,
da ti govore slasno,
da se okupamo u medu
zalazeceg sunca.

Papiric 2
2013/03/29,00:33
U stanu gospodje D. je stalno mracno. Okolo se siri miris proslosti. Gomila knjiga na policama.Mirisu na iskustvo.
Iz polutame posmatraju me razne keramicke figurice... Cini mi se da se smeju mojoj nestrpljivosti.
Cupkam u mestu. Premestam se sa noge na nogu. U glavi mi zuji roj odbeglih misli. 
Pokusavam da se koncentrisem.Da cujem sta mi to D. govori.
Ne cujem njen glas,samo blago sustanje njene kucne haljine.
Ne vidim je.Ona ide iz prostorije u prostoriju. Otvara jedna vrata, pa druga , pa treca...
O, Boze! Pocinjem da verujem da ovo nije stan, vec omanji hotel sakriven iza tog broja 9.
Koliko jos soba ima ovde!?
Cujem je kako mi dovikuje da sednem,da pricekam... Ne seca se gde je ostavila papir. 
"Evo, evo, duso. Dolazim...Samo sedi...Sad cu i kafu da pristavim...O, gde li sam ga zaturila?"
Zaturila!!!!
O ne!
U meni vice onaj radoznali crvic. Urla iz sve snage!
Strah me je da ga ne cuje i D.
Odjednom gubim kontrolu nad sopstvenim telom. Noge odbijaju poslusnost. Nece vise da me drze.
I tako se uz tresak stropostavam na stolicu u polutami trpezarije.
Dotrcava D.
"Jesi li dobro,dete drago?!"
Nemam snage da odgovorim.
D mi gura u ruku casu hladne vode i kockicu neke cokolade.
Dolazim do daha.Jedva.
Zahvaljujem se na svemu. Izvinjavam se. Zurim da zavrsim svakakve obaveze danas... Sad vec ozbiljno kasnim.
Na odlasku teska srca uspevam da izgovorim nesto poput 
"Ma nema veze tetka D. Nije to toliko vazno. Vidimo se."
A onaj crvic u meni urla. Gusi se u moru radoznalosti i naglog osecaja gubitka.
Doziva me..preklinje me da jos jednom zamolim gospodju D da potrazi odbegli papiric...
Ali nekako se grlo steglo.
Ne ispusta ni glasa.
Boji se da ne izleti i onaj skriveni jecaj sto se tu scucurio.
Krecem.
Masem gospodji D.
I opet trcim niz stepenice.
Preskacem po dve,po tri...
Cini mi se da cujem kako mi D dovikuje necije ime...
Zvuci poznato, neodoljivo blisko...
Prizemlje.
Otvaram vrata i izlazim napolje.
Zaboravila sam da pogledam svoj odraz u staklu.
Ko zna na sta licim.
Ali moram dalje...

Nastavice se...
Papiric 1
2013/03/27,22:21
Danima mi ne izlazi iz glave onaj papir pronadjen u zadnjem dzepu starih farmerica.
Moram priznati da sam bila i nervozna, i tuzna, i ljuta, i besna, i.... Ma svakakva raspolozenja i neraspolozenja su me jurila i stizala danima.
I sve zbog papira.
Ali polako je pocela da jenjava sva ta tutnjava u mojoj radoznaloj glavi. I polako sam pocela da zaboravljam.A zivot se kretao svojim uobicajenim tokom.

Suncan je dan.
Imam gomilu obaveza. Kasnim. 
Trcim niz stepenice u zgradi.
Preskacem djubre,stare kutije,odbaceni namestaj,decija kolica,trotinete... 
Nadam se da cu, ako ziva stignem do prizemlja, imati sekund vremena da bacim pogled na svoj odraz u staklu na ulaznim vratima. Moram da licim na ljudsko bice kad izadjem iz zgrade.
 
Priblizavam se prvom spratu(dakle prizemlje je na korak od mene),preskacem poslednjih par stepenica...i...sudaram se sa komsinicom sa treceg sprata.
Jaoj kakav je ona davez!
 
Komsinica D ne prihvata moje uzurbano izvinjenje, ni cinjenicu da kasnim i zurim. Hvata me za rukav i uporno brblja o necemu samo njoj vaznom i poznatom.
Pokusavam na sve nacine da izmolim njen oprostaj, a Boga mi, i dozvolu da napustim zgradu.
Ali D me uporno steze i vuce prema svom stanu.
 
U magnovenju cujem da pominje neki zalutali papir.
Kaze vetar ga je doneo na njenu terasu. I ona je ,cini se, radoznala pa je pokusala da procita sta tamo pise. I kaze mi da je uspela ponesto da razazna.
 
"Ima tu, draga moja, puno nekih imena. Dugo sam razmisljala, pa sam sva ta imena sa tobom povezala.Zato mislim da je to tvoj papir.Hajde da ti ga dam, da pogledas,mozda je stvarno tvoj."

Istog trena zaboravljam na sve obaveze, na to sto kasnim, sto sam u zurbi i haosu, u stisci s vremenom i prostorom.
Srce mi sve brze kuca. 
I polako, stepenik po stepenik,odlazim na treci sprat,ulazim u stan broj 9,ruku pod ruku sa D i cekam...

Nastavice se...

Papiric
2013/03/26,23:55
Negde u zadnjem dzepu nekih starih farmerica pronalazim papiric...izbledeo...Ko zna koliko je puta opran.
Radoznala sam.Previse radoznala.
O, koliko mi se  puta to obilo o ovu blesavu glavu!!!
Prevrcem taj papiric na milion zamislivih i nezamislivih nacina.
Okrecem ga prema svetlosti ne bi li nesto uspela da procitam.
Ne ide mi...
Papir je izguzvan, mastilo razmazano, negde izbledelo, negde potpuno nestalo...
Poneko slovce izviri, stidljivo se prikaze,pa nestane.
Kad bih samo uspela da slozim taj mali mozaik sara, pa da zadovoljim svoju ludu radoznalost i saznam sta je tamo pisalo!!!
I zasto se taj papir uopste tu krio? Od kad zivi svoj tajni zivot u mom dzepu?
Uporna sam. 
Nastavljam da blesim u  taj papir.
I odjednom slika pocinje da se slaze...I sad vec mnogo bolje vidim neke od znakova, nazirem sve vise slova. I cini mi se da u rukama drzim mapu zakopanog blaga i da cu uskoro otkriti tajnu.
Vrata se otvaraju uz tresak! Promajaaaaaa!!!
Slabasni dasak vetra otrgnu papiric iz moje ruke.
I on odlete... Negde u nepovrat... 

Prokletstvo blagoslova
2013/03/22,21:21

 

 

Nekim je ljudima prosto sudjeno da zive izmedju drzava, izmedju gradova..... izmedju svetova.....

Jednostavno su im koferi stalno spakovani...... Spremno cekaju neki novii odlazak....ili dolazak.....

I zive , tako, eto ....putujuci......

 

I putuju....putuju....putuju..... pomalo prokleti...pomalo blagosloveni......

 

Pitas se zasto prokleti?!

 

Nigde vise nisu svoji.....nigde vise nisu na svome......

I gde god da odu .... uvek im nedostaje neko....ili nesto sto su za sobom ostavili....

A prosto moras da ostavljas......

 

Blagosloveni?! 

 

Blagosloveni uspomenama....

Blagosloveni ljubavlju koju nose sa sobom.....

Ljubavlju koju im nude sva ta mesta...i svi ljudi koje upoznaju.....

 

Da li vam se ikada dogodilo da vas neki miris vrati u neko vreme...ili prostor...?

Lipe..... Miris lipe..... Kad udahnem taj me miris vrati u moj grad....moje Kraljevo.....

Mirisu li lipe igde tako lepo i snazno kao u Kraljevu? Ne...... Sigurna sam......

 

Nedostaju mi te lipe..... Sve druge koje sam videla....probale su da me zavedu svojim mirisom....Ali ne....Nisu uspele....

Ostajem zauvek verna onim lipama kod Milutina....Njih nosim u srcu......

 

A moreeeee....? Ima li lepseg mora od naseg Jadrana?!

I nema lepseg zvuka od onog suma talasa u sumrak...... I miris soli ..... I vetar sto ti se zamrsio u kosu....vragolan....

 

I boje neba u smiraj dana dok sunce zaranja u more.... Mozes li opisati te nijanse? Mozes li ziveti bez njih?

 

A onda Beograd..... Prolece i rano leto u Beogradu......Zujanje hiljada glasova.... jurnjava hiljada prolaznika.... Setnja sa dragim ljudima.... Kafica.......

 

Sedenje na zidu Kalemegdanske tvrdjave....i onaj velicanstveni pogled na Savu i Dunav u zagrljaju.......

 

Skoplje.....Grandiozan spoj istoka i zapada.....proslosti i buducnosti......Grad koji ti nudi sve i oduzima ti dah......I moras da ga zavolis.....Turska carsija i miris cevapa i kafe...... dovikivanje prodavaca na najmanje cetiri jezika..... guzva i sarenilo....... Pa Kameni most koji te vodi na trg..... u potpuno drugaciju stvarnost........

A gde si ti?

Svuda po malo....nigde dovoljno.....

Prokleta svojim blagoslovom ili blagoslovena svojim prokletstvom ....putujem....i stizem uvek u neciji zagrljaj....

 
 
 
Neko i Nesto
2013/03/22,18:18

Neko nas trajno obelezi,neko nas zauvek veze,uz nekog smo odrasli,sa nekim zivimo,nekog delimo,neko nas voli, neko nas cuva, nekog posmatramo, neko nas sanja, neko zaustavlja, neko nas gura napred, neko vuce u nazad, neko je nas, nekom smo sve, nekom nista....
 
Nesto nas veze, nesto obaveze, necemu stremimo, od neceg bezimo, nesto sanjamo, nesto zaboravljamo, nesto ostvarimo, nesto srusimo, nesto popravimo, nesto pokvarimo, nesto kupimo, nesto prodamo, nesto sakrijemo, nesto odamo...
Praznina
2013/03/20,20:46
Danas je tako lako dobiti necije telo... A ni dusa ,cini se, vise nije na ceni...
 
A opet,sve je na prodaju! Za sitne novce mozes sve i svasta kupiti...
A kako odrediti cenu svoje duse? Nekima je to lako...Valjda zato sto su im prazne, pa ih se lako odricu. Bacaju ih uz vetar...  Na zalost, ima ljudi koji su tako prazni da za sobom nikakav trag ne mogu ostaviti.... Budu i prodju...i kao da ih nikad ni bilo nije.... 
  
 
 
Samoj sebi sused
2013/03/07,23:41

I evo, opet, dragi moji, drugi ljudi, isti dogadjaji....
Kao prepisano, kopirano, usvojeno pravilo ponasanja u siromastvu....
 
Da vas ne gusim cinjenicama....samo cu u nekoliko recenica navesti sta me je inspirisalo da vam pisem....
Naime, vec nekoliko dana se u Skoplju ne smiruju nemiri....
Verujem da je vecina vas obavestena o cemu se tacno radi....
Prvo je grupa makedonskih decaka(jer vecina ih je bila maloletnih)nezadovoljna jer je za ministra odbrane postavljen covek koji je bio pripadnik snaga UCK-a,demonstrirala ulicama grada lomeci i prebijajuci sve sto je siptarsko....
Sutradan poveca masa albanskog stanovnistva demonstrira gradom, lomi,tuce i pali...... 
Zatim sledi nekoliko dana zatisja....a za sutra (8.3.2013.) najavljuju nove demonstracije....
 
I dokle,prijatelji?
Dok se medjusobno ne istrebimo?
Dok jedni ne potamane druge?
Ili dok zapad ne kaze STOP!?
 
Hocemo li ikada moci da tolerisemo jedni druge?
Hocemo li se osloboditi stereotipnog razmisljanja i prestati da sve strpavamo u isti kos?
Hocemo li ikada prestati da glumimo marionete?
 
Ja necu da budem NASA ili NJIHOVA, necu da me strpavate u bilo kakve okvire!
Ja hocu da volim svakog coveka kog vredi voleti, bez obzira na obelezja verska, ili nacionalna koje po rodjenju sticemo i nosimo sa sobom kroz zivot!
Ja necu da gledam uvek isti film i da slusam uvek istu pesmu! 
 
Na kraju cu morati i iz same sebe da emigriram i postanem svoj juzni,severni,zapadni ili istocnii sused! 
 
Casica razgovora
2013/03/02,23:56
 
 
Gde ste nestali?!
Sta to bi?
Opet bezite?
Ma cim vas covek pozove da o necemu ozbiljno i kao ljudi porazgovaramo, vi zbrisete!!! 
Ne moze vam se uci u trag!!!
 
Znam ja da vas ne zanimaju brige i misli jedne obicne smrtnice!
Ma od kad ste seli u te mekane fotelje, i zauzeli pozicije, niko do vas ne moze dopreti.
O, da, jasno mi je da ste zauzeti i da nemate vremena ....
Razumem da vas mnogi zovu, traze pomoc, usluge....
Ali, zar niste u stanju da shvatite ko vam je prijatelj, a ko vas koristi?
Nekad mi se cinilo da ste pametniji, drugaciji, bolji.... 
Izgleda da ste poprimili osobine vasih prethodnika, onih istih po kojima ste pljuvali i koje ste ruzili, olajavali....
A sad nekako licite... Uklopili ste se u sablon....
 
No, i to sam ocekivala...upravo ovakav sled dogadjaja...
 
A prijateljstvo? Ljubav? Navika? Porodica?
Nista,a?
 
Ma nema veze.... neka vas u tim vasim ljusturama...nemojte ni izlaziti iz njih...
Nemojte , molim vas....
Lepsi je svet bez vas.... 
 
Slagalica
2013/03/02,13:20


Evo vec danima u glavi redjam slike.... Zamisljena...daleka....nedostupna...
I pokusavam da sastavim tu slagalicu zivota.... Ali, ne ide mi... Stalno mi poneki deo izmice,koprca se...nestaje...

I trazim te odbegle delove negde duboko u sebi. Podizem tepih uspomena i posipa me fina prasina emocija... Gledali ste Petra Pana? Secate li se Zvoncicinog carobnog praha? E bas tako izgleda ta prasina, fina,meka,svetlucava....

Oh, koliko delova slagalice se tu moze pronaci....Ne mozete ni naslutiti.... Ali da li je moguce sastaviti ih u savrsenu celinu? 

Ne, prijatelji, ja ne odustajem! Slazem i sastavljam,pronalazim i odbacujem,redjam i rasturam.... Neverovatan je haos...sve je pomesano...ljudi,dogadjaji,mesta..... 

Koliko sam samo puta naletela na suze,one bisere tuge,prosute pred kraljeve i kraljice,ali i pred svinje....A ima tu i onih radosnica sto se munjevitom brzinom kotrljaju niz nasmejane obraze...Valjda i one zure u tople prijateljske zagrljaje...

Koliko samo osmeha lezi u skrivenim coskovima secanja.... Ima onih carobnih, ljubavnih, slatkih, umrljanih poljupcima, sto dozivaju, mame, traze ponovne susrete... Ima onih decjih, umrljanih cokoladom,sladoledom...ili ,mozda, sampitama.... Ima i onih snenih, zamisljenih, zaljubljenih, zanesenih.... Tu su i oni osmesi namesteni, lazni, iznudjeni...sto prikrivaju stvarne osecaje.

A tek pogledi!!! Koliko me je ociju tamo sacekalo... Sve one oci, plave, zelene, crne, kestenjaste, sve one oci koje su me gledale prijateljski, neke mozda zaljubljeno, koje su mi se smejale, koje su me ljutile....sve te oci koje su negde otisle, i one koje su uz mene ostale....sve te oci,svetlucave od radosti, tuge, zavisti, ljubavi...sve one leze tamo.....

A glasovi!? Odjekuju u tom metezu. Dozivaju me, saputavi. Neki vicu iz sve snage. Drugi pevaju.Neki se smeju, neki placu. I, gle cuda! Pa ja ih prepoznajem...svaki glas u meni budi sliku onog kome pripada. 

I opet se redjaju slike... i mirisi... Toplo, meko narucje majke, sto mirise na sigurnost, saputavi dedin glas i miris bakinih prica, sto mirisu na razne kuhinjske carolije i dom, zamisljen ocev pogled... A evo i prijatelja.... Malo ih je.... Ali postoje....Bogata sam!

 

Čestitamo
2013/03/02,13:18
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu