Zvrljanje

« Lepotica i Zver - moderno doba | Main | Sanjala sam »

Misterija 11
2013/04/13,20:58

Sasi je srce sve brze kucalo. Bio je umoran, pretucen,slomljen. Ali nije smeo da dozvoli sebi da klone. Morao je da ostane priseban i da smisli neki plan.I ma koliko to ludo zvucalo odlucio je da uspe. Odbijao je da prihvati ovu situaciju kao bezilaz. Uvek je verovao da se sve moze resiti i da ce moci da ispliva uvek…bez obzira na govna u koja se do guse uvalio.

-       Ljubo, Ljubo – tiho je zvao svog prijatelja.

Nije bilo odgovora i Sasa se zabrinuo za njega. Pokusavao je da razazna obrise ovog smrdljivog mesta. Oci su mu se polako navikavale na mrak. I malo po malo uspeo je da vidi Ljubino telo nedaleko od svojih nogu.  Skupio je snagu, stisnuo zube i na kolenima i laktovima , znojeci se od bolova , prisao sklupcanom prijatelju. Opipavao mu je puls na ruci. Nije nista osetio.

U panici je zaboravio na ranjeno rame, na slomljene prste, na metak u butini i uspravio se. Udario je glavom o nesto metalno. Odjeknuo je zvuk udarca i Sasa se uplasio da ce ga Vucko i onaj drugi kreten cuti. Zato se pritajio na nekoliko trenutaka. Stajao je iznad Ljubine glave. Gotovo da nije disao.

Nista se nije desavalo. Nisu se culi koraci ni glasovi. Nije bilo onog zveckanja kljuca dok se okrece u bravi.

-Nisu me culi! Dobro je!- promrmljao je sebi u bradu spustajuci se pored Ljube.

Seo je na vlazan pod, prstima je potrazio puls na Ljubinom vratu i osetio slabasne otkucaje. Preplavilo ga je odusevljenje, radost kakvu odavno nije osetio. Stavio je Ljubinu glavu u svoje krilo i poljubio mu celo.

-       Bices ti dobro brate.Ucinicu sve sto mogu. Cujes li me?- saputao je plaseci se da ga ne izgubi.

-       Hajde, ako me cujes , reci nesto. Potrudi se. Bice nam lakse da zajedno smisljamo plan kako da se otarasimo ovih idiota i pobegnemo odavde. – nastavljao je da prica verujuci da ce Ljubi uliti veru, nadu…i da ce smognuti snage da se zajedno bore.

-       Cujem te- zacuo se iz tame poznat prijateljski glas…slabasan ali vredan , obecavajuci.

U tami garaze blesnuo je Sasin osmeh. To mu je bilo dovoljno da postane jos odlucniji i spremniji na sve sto ga ceka.

-       Mozda je bolje da malo odremamo, da budemo , ako ne snazniji , ono bar odmorniji od ovih klipana koji cuvaju strazu- rece Sasa tonuci u neko bunilo.

Nije to bio san, a nije ni java. Sklopio je oci i pred njim se stvorila Ana. Video ju je u svoj njenoj zanosnoj vedrini. I taman je hteo da joj pridje i poljubi je…iza nje je izronila  Vuckova glava. Kezio mu se grleci s ledja njegovu Anu. Sasa se gusio od besa. Ostar bol trgao ga je iz sna.

Nije znao koliko je vremena proslo. Ali znao je da je vec dan jer je u garazu prodiralo svetlo odnekud. 

-       Ljubo, hej! Dobro si?- prodrmao je usnulog prijatelja.

Jedva odvajajuci kapke i usne slepljene skorenom krvlju Ljuba progovori nesto poput OK sam…

-       Slusaj, odnekud dopire svetlost u garazu. Pogledao sam prema vretima. Tamo se nista ne vidi. Negde drugo postoji neki otvor. I to veliki. Vidi koliko je svetla. Mozes li da ustanes? Hajde da probamo da zbrisemo odavde!- pun nove nade i snage govorio je Sasa.

-       Mogu da ustanem. Trebace mi tvoja pomoc. Daj mi ruku. – progovori Ljuba krkljajuci.

-       Ajde brate da nadjemo izlaz odavde!- rece Sasa ustajuci i pruzajuci mu ruku.

Pratili su zrak svetlosti koji se sirio po prljavom podu garaze. I samo na nekoliko koraka od duseka na kom su do malo pre bili ugledali su vrata. Obicna, drvena OTVORENA vrata.

Prisunjali su se sto su tise mogli. Bilo ih je strah da progovore. Zadrzavali su dah.

-       Vidis li ti ovo?- prosaputao je Ljuba stezuci zube od bola i straha.

-       Vidim . Ovo mora da je neka zamka.-promrmlja Sasa.

-       Ja cu da provirim Sale , brate. Pa sta nam Bog da! Ako je zamka, nek likvidiraju mene. – odlucno rece Ljuba krecuci prema vratima i svetlosti.

Sasa nije ni stigao da ga uhvati za ruku i spreci. Ljuba je vec bio pred vratima. Napolju. Na slobodi. Sasina ruka , kojom je krenuo da ga uhvati ostala je da visi u vazduhu, tu gde je do pre nekoliko sekundi bilo Ljubino rame. Treptao je u neverici. Zazmurio je ocekujuci neku dreku, pucanj ili batine da se sruce na Ljubino telo. Ali nista se nije dogodilo.

Samo je video Ljubinu ruku kako mu mase i poziva ga van. Posao je za njim.

Nasli su se napolju. Bili su iza garaze. I prvo sto su ugledali bio je sumarak na nekoliko koraka od njih.Pogledali su se i to je bilo dovoljno. Nista ih nije moglo spreciti da pokusaju da nadju spas. Potrcali su ne mareci za bol koji im je razdirao tela. Mlado lisce prigrlilo ih je i sakrilo im trag.

- Ne mogu da verujem da smo se ovako lako izvukli- govorio je Ljuba trceci ispred Sase dok im je granje i trnje povredjivalo ionako vec premorena i izranjavljena tela.

- Cuti i trci - doviknu mu Sale jedva disuci.

 

Nekoliko minuta kasnije zacuo se zvuk motora. Ispred garaze su stajali Vucko i dvojica Zverkinih gorila . Proveli su noc strazareci. Pred njihovim nogama zaustavila se limuzina. Zverka je izasao iz kola i sporim pokretom ruke pokazao jednom od svojih telohranitelja da otkljuca garazu.

Culo se zveckanje kljuca . Brava je skljocnula. Zatim je grozna tutnjava metalnih garaznih vrata rasparala jutarnju tisinu.

-       Kreni ispred mene pizdo- strogim glasom se Zverka obratio Vuku. – Da vidimo da li su zivi ovi tvoji bivsi pajtosi…Hahahaaa… Da malo ispitam onog Saleta… Ja cu da ga pitam, a ti pizdo, ti ces da ga drzis … nastavljao je smejuci se zlobno.

Vuk je isao ispred Zverke. Usao je u garazu i pogledao na pod gde je prethodne noci ostavio Sasu i Ljubu . I skamenio se kad je video da tu nema nikoga. Jeza je prosla celim njegovim telom poput struje. Srce mu je ubrzano lupalo. Ostajao je bez daha.

-       Gde su!? – zacuo je povik iza svojih ledja.

Stresao se od pomisli sta mu sledi posle ovoga. Pozeleo je da sanja…da sve ovo nema veze sa stvarnoscu.

-       Pitao sam te nesto kretencino! – orio se Zverkin glas.

Oci su mu sevale. Bio je besan kao ris. Nije znao kome prvo da se obrati ili koga prvog da udari. Vuk i njegove gorile stajali su poput kipova. Nisu nista govorili. Nisu se usudili ni da misle.

Zverka je odgurnuo ramenom Vuka i usao u garazu. Na duseku su ostali tragovi krvi. Pored duseka nasao je jednu fotografiju. Na njoj je ugledao svoje lice i…I nije mogao da veruje koga vidi pored sebe. Na slici je bio i njegov dugogodisnji partner iz Ukrajine, Vladimir, a iza Vladimira u redu su stajale prelepe devojke. Setio se da je te veceri isao na sastanak s njim.Trebalo je da kupi jos desetak devojaka i da ih svojim kanalima rasporedi po klubovima, javnim kucama, kod nas. Neke je dugove hteo da resi tako sto bi dve devojke poslao svom saradniku iz Italije, Masimu.

Treptao je u neverici.

-       Niko nije znao za taj susret s Vladimirom. Cak ni moji najblizi saradnici i telohranitelji. Pa sam sam isao tamo upravo zbog toga. Da me neka gnjida ne raskrinka.  Da li je moguce da je ona mala novinarka sve ovo sama provalila!? Jaoj kad je se docepam! A ko zna kakve jos informacije ima… - misli su mu letele glavom….

Skoro da je zaboravio zasto je tu. Iz misli ga je prenuo Vukov drhtav glas.

-       Ja…mislim….ne znam… ne ne… ovaaaaaj… kako da kazem….mi smoooo…aaaa… ja sam….. –pokusavao je Vuk da sastavi sopstvene misli u celinu.

 

-       Sta si ti uopste,govno jedno! Ko je tebi dao za pravo da mislis pizdo jedna!- besneo je razjareni Zverka gurajuci fotografiju u dzep.

 

-       Ali…- pokusao je da se oglasi jedan od gorila.

 

-       Umuknite svi! Degenerici jedni! Kako su vam pobegli? Odmah hocu da cujem objasnjenje!- dreknuo je iz sveg glasa Zverka i krenuo da kruzi po garazi nervozno koracajuci. I tad je video otvorena zadnja vrata garaze, ona koja su se nekad koristila kao izlaz u slucaju pozara. I tek tad se razbuktao bes u njemu.

 

-        Da li je moguce da ste toliko glupi!? Ostavili ste zadnja vrata OTVORENA!!! Alooooo, majmuni! OTVORENA!!! I to SIROM! Eeeeeeej! Boze koga ja placam! S kim ja radim!!!! Ne mogu da verujem da ste toliko zaostali!!! Pa bolje da sam kokosku stavio pred vrata! Bolje bi uradila posao od vas! – nastavljao je da urla samarajuci jednog po jednog u besu.

 

Oni su cuteci podnosili udarce. U glavi im se vrtelo pri pomisli kakva ih kazna tek ocekuje. Hvatali su se za slamku nade da ce im Zverka postedeti zivote.

-       Odmah krenite u poteru za njima, vi bednici! –viknuo je i oni potrcase.

-       Ti ostani ovde-rece Zverka Vuku.  – Ovde ces mi biti od vece koristi. Kakav si izdajnik i bednik, od tebe se svasta moze ocekivati! Sta znam…mozda im jos po nesto dojavis ! Sedi ovde na ovaj dusek! I govori! Sve sto ti znas da ona mala kurvica Ana zna. Sta znaju ostali i ko je sve upleten?- urlao je gurajuci Vuka na dusek.

Vuk je drhtao i cutao. Nije znao sta da kaze. Ni sam nije bio dovoljno upucen. Onaj kompjuterski frik Nikola odavno je bio protiv njega. Osecao je Vuk to. Znao je da ga je ostroumni genije provalio. Sigurno je ostalima govorio da paze sta pricaju pred njim.

-       Ja..ja nisam bas u toku… mislim oni su…ja sam cuo samo delove razgovora…ovaj…pa … izmedju Ane i Sase… i… ovaj.. mmmozzdaaa… mozda…sta znam…ja….- mucao je Vucko u strahu za goli zivot.

 

-       Ti si nevidjeni skot! Bednice! Nistarijo! – dreknu Zverka.  – Markoooo!- urlao je dozivajuci jednog od svojih telohranitelja.- Markooo…ajde dolazi ovamo! Pokupi ovo govno i.. i radi s njim sta god hoces… Ali nemoj da ga dokrajcis.. Jos mi nije sve rekao… -rece Zverka ulazeci u svoja kola.

 

Ana, Nina i Nikola uleteli su u Ninina kola. Nikola je nosio svu opremu koju je mogao poneti. Kroz glavu mu je prolazio Vuckov lik.

-       Jebeni iskompleksirani izdajnik. Da ne poverujes da covek moze tako nisko da padne. Ne znam koliko je dobio novca, ali svakako nijedna suma nije dovoljno velika da prodas prijatelja. Ma prodao je samog sebe. Bezdusni gad! Ma ni za sta na svetu ne bih mogao tako da postupim. Samo da ga se docepam! Kako bih ga rado tresnuo u onu glupu glavurdu!- nervozno je brbljao Nikola dok su se vozili prema policijskoj stanici i uporno je pokusavao da dobije Ljubu.

 

-       Jel se javlja Ljuba- upitala je Nina motajuci svoju traku u glavi. Nadala se da je Ljuba pozitivan lik u ovoj zbrci koja je nastala. A Vuk… Pri samoj pomisli na njega podilazili su je zmarci.Nikad joj se nije dopadao.

 

 

-       Nina , skreni ovuda, brze cemo- rece Ana zamisljeno.Jedva je cekala da stignu do stanice i da porazgovaraju sa inspektorom Markom. I ona je na svoj nacin duboko u sebi gajila nadu da Ljuba nije izdajnik poput ljigavog Vuka. U njoj se vodila teska borba.Plasila se za Saletov zivot i proklinjala je sebe sto ga je poslusala i pobegla.

 

-       Nisam smela tako da ga ostavim- promrmljala je sebiu bradu.

 

 

-       Ma daj Ana. Ne muci samu sebe. Sale je bio u pravu! Sigurno mu tamo ne bi bila od pomoci! Ovako je bolje.Veruj mi! Jel tako Nina? Daj utesi je nekako…Vidis da je postala neupotrebljiva. A trebace nam ta pametna glava. Borba tek pocinje!- dodavao je Nikola i dalje prebirajuci po tastaturi mobilnog telefona.

 

-       Da, da…Ana, Nikola je sasvim u pravu! Ne mozes sebe unistavati. Ako nista drugo, ubaci sebi u glavu cinjenicu da si mu potrebna!- dodala je Nina skrecuci u ulicu u kojoj se nalazila stanica.

“ Da li sam dobar izbor napravio kad sam pozvao Marka? Nisam valjda baksuz u materinu, pa da ispadne da je i ovaj korumpirana svinja. Delovao mi je sasvim pristojno i pravicno kad smo ranije saradjivali, ali… Nikad se ne zna… Ako ovo sve ima veze sa belim robljem i ubistvom one jadne devojke… Veliki je ulog tu u igri. I sve je moguce…Zverka mora da ima dobra ledja u ovoj igri. Ko zna ko mu je sve na platnom spisku…. Hmmmm….” razmisljao je Nikola.

-       Devojke, pre nego sto stignemo moramo se dogovoriti nesto. Ja sam pozvao Marka, i mislim da nisam pogresio. Ali moramo biti oprezni. Nikad se ne zna.Eto ispostavilo se da je Vuk u igri. Na zalost ne na nasoj strani… Za Ljubu nista ne znamo. Nadam se da me osecaj ne vara . Mislim da je Ljuba u istom sranju sa Saletom i da ga nece prodati ma sta da se dogodi. A Marko…Sta znam… Hajde da za pocetak pred njim ne otkrivamo sve karte… Recicemo mu sustinu…ali izostavimo par detalja… Dok ne cujemo sta Marko ima da kaze… A? Sta mislite cure?- srucio je Nikola sve svoje strepnje u dahu.

 

-       Mislim da svakako moramo da budemo oprezni –dodala je Nina bacajuci pogled u retrovizor da vidi sta se desava u Nikolinim ocima. I tamo je procitala zebnju. Pa se i sama stresla od neke jeze…od neizvesnosti…

-       Slazem se sa vama. Samo bih volela da se sto pre odmota klupko ove igre, jer se plasim za Sasu.I za Ljubu… Nadam se da ce biti ok. Daj Boze da na vreme stignemo do njih…-uz dubok uzdah rece Ana.

Svitalo je. Ispred policijske stanice vec je bio parkiran Markov automobil. Nina je smanjila gas. Osmatrala je okolinu. Parking je bio gotovo pust. Osim Markovih kola i jos dva sluzbena policijska vozila niceg vise nije bilo. Polako se parkirala blizu ulaza.

-       Hocemo li drustvo?- upitala je vadeci kljuc iz brave i gaseci svetla.

-       Idemo!- odgovorise gotovo u glas Ana i Nikola.

Na stepenistu ih je cekao Marko. Na sebi je imao farmerice i majicu. Videlo se da je tek ustao iz kreveta. Pozdravio ih je rukom . Nini su klecnula kolena kad je ugledala njegov sirok osmeh.

-       Udjite drustvo! Unutra cemo porazgovarati… Odmah desno je moja kancelarija- obratio im se Marko ulazeci u zgradu policijske stanice.

 

Nastavice se…

-        

 

Komentari

Comment Icon

Pasija..evo nastavka...Sad si ti na redu...Jedva cekam..:) I pisala sam ti na mail...da znas... :)

Posted by: ivanairislj at 2013/04/13, 21:06
Comment Icon

Zasto imam neki osecaj da ce Nina opasno da se zaljubi u Marka? :)

Ivanairislj, super! Pasija, cekam nastavak. :D Nestrpljivo.

Posted by: littlephoenix at 2013/04/13, 21:33
Comment Icon

Littlephoenix...ne znam kako ce Pasija da nastavi... Ali mislim da ce i ona zaciniti pricu sa jos malo ljubavi...
Hvala ti sto citas i komentarises... :)

Posted by: ivanairislj at 2013/04/13, 21:40
Comment Icon

Jedva cekam da vidim. :)
Tu sam ja uvek i kada ne komentarisem, nekad samo cutim i citam. :) Pozdrav!

Posted by: littlephoenix at 2013/04/13, 21:43
Comment Icon

I ja jedva cekam...
Znam da si tu ikad ne komentarises.. Hvala jos jednom :)

Posted by: ivanairislj at 2013/04/13, 21:50
Comment Icon mediterraneo

slatka moja ivanice,zašto tolika frka na tvojoj temi bloga, sve neka tuča , mafija i tog Saleta napali ,prebili ... uh

Posted by: mediterraneo at 2013/04/13, 22:48
Comment Icon

Mediterraneo...pa nisi se valjda zabrinuo? Pisem ja i druge stvari...Ima tu i poezije i pricica... A ovo je moja i Pasijina igra... Htele smo da pisemo pricu zajedno i nekako se pretvorila u krimi pricu....

Posted by: ivanairislj at 2013/04/13, 22:52
Comment Icon mediterraneo

više bih voleo da čitam vaš zajednički rad na temu ljubavi , poslednjih godina smo izbombardovani nasiljem sa svih strana pa bi prijale drugačije teme

Posted by: mediterraneo at 2013/04/14, 00:13
Comment Icon

Iv, super je! Preuzimam pero i nastavljam ujutru.. mada mi se vec rodilo mnogo ideja :)
P.S. Odgovorila sam ti na mail :)
Mediterraneo, bice i ljubavi! Nekih bivsih, nekih tek rodjenih, nekih dugo skrivanih.. osnova i jeste ljubav :)

Posted by: pasija at 2013/04/14, 01:39
Comment Icon mediterraneo

dobro,nadam se da će biti više novih ljubavi

Posted by: mediterraneo at 2013/04/14, 10:24
Comment Icon :)

Odlicno je.Kad vec dodajete ljubavi,dadjte malo i hrane :D

Posted by: Ivan at 2013/04/14, 10:27
Comment Icon :) dopuna

Moram malo da kritikujem,nadam se da mi necete zameriti.
Ne mogu,a da ne primetim da su se Sasa i Ljuba,krajnje misteriozno odvezali i oporavili od batina koje su dobili da bi potom bezali (da ne kazem trcali).

Posted by: Ivan at 2013/04/14, 12:21
Comment Icon

Da slažem se sa Ivanom,ja se skoro vratila unatrag da provjerim ;) saznali tko je Zvjerka,razlog cijele strke..bit cu zločesta drago mi što je Vuk pao u nemilost Zvjerke ;)

Posted by: Dubi at 2013/04/14, 20:25
Comment Icon

Naravno da necemo zameriti.. svaka kritika je dobrodosla..Nije lako propratiti radnju.. mora se obratiti paznja na detalje.. ja dok pisem uvek se iznova vracam na Ivanin predhodni tekst, bas iz tog razloga.. Iv, draga, 12-ica je postavljena.. Polako sam nas vratila na ljubavne teme :) Predajem ti "pero" i nestrpljivo cekam da vidim gde ces nas odvesti :)

Posted by: pasija at 2013/04/14, 20:55
Comment Icon

Mediterraneo...eto bice vise ljubavi...I pasija i ja se slazemo... :)

Posted by: ivanairislj at 2013/04/14, 21:17
Comment Icon

Ivane..ne znam za tu hranu kako da ti ispunim zelje i ocekivanja. Mozda neki recept da ubacimo? hahahaa...
Sto se tice tvoje primedbe apsolutno si u pravu. Sale se oslobodio konopaca kojima je bio vezan u nekom od mojih nastavaka...mislim u broju 9... tad je i prste izlomio da bi se oslobodio... E sad, nemam pojma da li ga je Pasija opet bacila u okove... Moguce je da sam propustila nesto...
Nikako mi ne smetaju kritike. One mi zapravo znace koliko i pohvale...Iz njih i naucim ponesto. Zato slobodno kritikuj kad god mislis da treba.
Nekako se sa Pasijom neverovatno slazem...Cini mi se da mi cak i misli cita...A uopste se ne poznajemo... Ipak sam ocekivala od nje da malo pojasni zbrku koju sam mozda nenamerno unela... Nisam ni napisala da su Sale i Ljuba uspeli da pobegnu...Samo sam rekla da su pokusali i da ih nista nije sprecilo da pokusaju...pa cak ni bol i rane... A eto Pasija je sve razjasnila.Kao da me je pitala... :)

Posted by: ivanairislj at 2013/04/14, 21:24
Comment Icon

Dubi...tosto je Vucko pao u nemilost je nekako logican sled dogadjaja...Izdajniku niko ne veruje... A u borbi dobra i zla ja idalje slepo verujem da ce dobro imati snage da pobedi... Sve najbolje i hvala :)

Posted by: ivanairislj at 2013/04/14, 21:26
Comment Icon

Iv, imas mail :)

Posted by: pasija at 2013/04/14, 22:17
Comment Icon

Odgovorila sam ti na mail draga...

Posted by: ivanairislj at 2013/04/14, 22:36
Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu