Zvrljanje

Ne pitaj me
2013/04/02,15:56

Nocas u meni cvetaju ruze.

I zato me ne pitaj 

odakle stizu uzdasi

i zasto se svetlost ugasi

kad se prema njoj ruke pruze.

 

Nocas se u meni neko novo bice budi.

I zato me ne pitaj

kako zvuci mesecina

i kako odzvanja u noci kada se kida paucina.

I kad cutim, neka te to ne cudi. 

 

Nocas u meni horizonti dremaju.

I zato me ne pitaj

kuda cu da se otisnem barkom

i da li ces s prvim mrakom

predosetiti buru koju mi vetrovi spremaju. 

 

 

Papiric 4
2013/04/02,00:07
Posle napornog dana i jurnjave gradskim ulicama,posle ko zna koliko vremena provedenog u cekanju zelenog svetla na semaforu, posle nekoliko stotina Dobar dan i Dovidjenja, posle raznih administracija, dokumentacija, formulara...konacno se vracam kuci.

Na vratima me docekuje moj muz.
Brizno me pita kako sam, dok ocima pokusava da skine moju masku i pronadje lik voljene zene.

-Zasto?- nestrpljivo ga pitam.
-Dolazila je D, zabrinuta je. Kaze da si istrcala iz njenog stana danas i da si bila vidno uznemirena.
-Aaaaa...to. Ma nista, bre. Znas kakva je ona. Preteruje. A kako si ti proveo dan?-bezuspesno pokusavam da odugovlacim, da skrenem razgovor na drugu stranu.
On mi prilazi,grli me, smesi mi se.
Znam da me je procitao. 
Vadi iz dzepa papiric.
Pruza mi ga i vodi me u sobu.
A tamo me na stolu ceka vruca kafa i gomila starih albuma.

-Hoces li da krenemo u tu avanturu?-pita me nezno.
-Naravno-odgovaram drzeci ga za ruku.

*****

Drhtim.
Drhtim pod naletom nestrpljenja i radoznalosti.
Srce bi htelo da procita, ali telo ne slusa.
Ruke mi mirno leze u krilu.

-Jesi li ti procitao sta tu pise?- pitam ga sa nadom da jeste, da vec zna, da ce mi pomoci, da je uspeo ponesto da desifruje.
-Ne. Samo sam bacio pogled.Cekao sam te. 

Ruke mi i dalje mirno leze u krilu.

- Znas, D mi je rekla da tamo pisu neka imena. I dok sam trcala niz stepenice nesto mi je dovikivala. - zurim da izrucim pred njega sve sto znam,sve o cemu razmisljam.

-Mozda je to papir iz onog tvog starog notesa. Secas se onog sarenog, gde si upisala sva nasa imena, adrese, telefone? I poneki stih...

-Verovatno je to to-kazem i konacno mi ruke krecu prema stolu da prigrle taj papir kao neku dragocenost.

Nespretno guram solju.
Socno opsujem. 
Vrela kafa se proliva po stolu.
Neverovatnom brzinom je papiric upija, a ona ga rastapa pred nasim ocima.

I nestade za tren sva carolija.

Pred nama jos lezi gomila albuma.
Pogledam u muza. Posmatra me ispod oka.

-Ali slike su jos uvek tu- nezno mi sapne.
-Tu su.- promrmljam kroz jecaj.

Uzima prvi album u ruke,okrece prvu stranicu, pazljivo, kao da bere najnezniji cvet.  
-Secas li se kada...-pita me ,zapocinjuci pricu o nekoj od dogodovstina...
Ali tu  vec pocinje neka druga prica.

...







 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu