Zvrljanje

Tračak svetlosti
2013/04/28,23:13

Poštovani moji blog-prijatelji,

među vama ima mnogo onih čije tekstove zaista vredi čitati. Ima među vama i onih toliko talentovanih da bi vam mogli pozavideti  i mnogi priznati i poznati spisatelji.

Raduje me što sam , igrom slučaja, dobila mogućnost da čitam vaše priče i poeziju i da neizmerno uživam u tome.

Bila sam skoro izgubila veru i nadu da će se one, po meni prave vrednosti vratiti na tron. U ovom potpunom ludilu u koje smo zapali svojom ili tuđom krivicom vlada nipodaštavanje kulture, umetnosti, obrazovanja na svim mogućim poljima. Postalo je sramota biti načitan, obrazovan, talentovan .  Došli smo do toga da , ako želimo da nam neko ne zauzme mesto u autobusu dok smo na pauzi tokom putovanja, samo knjigu na sedištu smemo da ostavimo. I to odlično funkcioniše. Ma neće je niko ni prstom pipnuti! Zaobićiće i vaše sedište i knjigu i vas poput strašne, smrtonosne zaraze.

Pa do kakvog smo kulturnog posrnuća dospeli?

Skoro sam poklonila knjigu jednoj poznanici. Bio joj je rođendan. Ne poznajem je najbolje, ali sam imala obavezu da se na njenoj proslavi pojavim. Znam da studira na filološkom fakultetu.  Stoga sam pomislila da kupujući knjigu sigurno neću moći da pogrešim.

Znate li kakav sam komentar dobila od nje?!

Citiraću je jer mi još odzvanjaju te njene reči u glavi:

„ Hm... Knjiga?!... Znaš, ja baš ne volim da čitam. Samo ono što moram... Ali, kad si mi već ovo kupila, potrudiću se da je pročitam.“

Gledam je i ne verujem ... Smeškam se onako , pomalo zbunjeno... Pada mi na pamet hiljadu rečenica koje želim da sručim pred nju... Ali ruke su mi vezane (ili bolje reći jezik) nekim komplikovanim odnosima ...Pa odlučujem da oćutim. U trenutku se setim i velikog Duška Radovića koji reče : „ Kad je neko glup, ne možete mu to ni dokazati.“

Odrasla sam u porodici gutača knjiga. Moja baka i moja majka se mogu pohvaliti bibliotekom koja broji preko hiljadu naslova. U našem malom stanu knjige su posvuda, na policama (dok je na njima bilo mesta), u ormanima, na podovima... Gde god se okreneš tu su knjige. Pamtim da mi je majka često govorila da nikad od knjige ne odustanem. Da čitam do kraja sve što započnem, jer knjiga, govorila je, zna da iznenadi, i iz svake knjige(pa i iz one najdosadnije, i iz one koja možda nema neku posebnu vrednost) se može nešto naučiti. Pa tako ja i dalje rastem čitajući i prenosim ljubav prema knjizi na svoju malenu kćer.

Da ne dužim mnogo ovu priču.

Kao što već rekoh, gotovo sam bila izgubila veru i nadu, a onda sam, sasvim slučajno, na facebook-u na stranici posvećenoj velikom čika Miki Antiću naletela na izvanrednu pesmu koju je napisao mladi pesnik Elvin Dervić. Uz dopuštenje ovog izvanrednog mladića prenosim i vama neke njegove misli i stihove. Sigurna sam da ćete ga i vi zavoleti kao što sam i ja. I znam da će vam zagolicati maštu i sva čula, i da ćete posetiti njegovu stranicu na facebook-u koju vam ovde ostavljam

Elvin Dervic Poetry

 

“Ja bih da mi poklone riječ,

lahku za ponijeti,

tešku za razumijeti.

Mikinu riječ.

 

A govori on,

itekako govori;

Prosjacima u džepu,

bogatašima u duši.

Zauvijek.”

Odlomak iz Elvinove pesme posvećene čika Miki.

“...kako čovjek može
da bude Bog
kad nije dovoljno jak
da zaustavi da se udavi
jedan mali, papirnati brod?”

 

 

„Dragi oče,

 

već dugo te tražim. Svi pokušaji traganja za tobom su mi neuspjeli, a nada za tvoj pronalazak je sve manja. Negdje u najcrnjoj dubini duše čuvam relanost, ne dam joj da ispliva. Znaš, vjerujem da ćeš se vratiti. Uvjerio sam sebe da si otišao na poslovni put i da si se izgubio na putu kući, ili si izgubio pojam o vremenu kad si sjeo pod neku staru brezu da čitaš, ili možda putuješ po bijelom svijetu tražeći najljepši cvijet za majku.“

Pismo adresirano na nebo, Elvin Dervić

 

„Mnogi tako

iz životinjske strasti

skoče u besmisao

i mada je sreća mehka

pri doskoku,

tvrda je krajnost

od koje se lome kosti i duša.“

Spasi me, Elvin Dervić

"Ja sam stijena i planina i nepročitana knjiga. Ja sam sve što ne možeš srušiti jer sam od sreće satkan."

 

Elvin i njegovi prijatelji organizuju u  Sarajevu i večeri poezije. Imaju svoj klub pisaca u kom čitaju jedni drugima svoje tekstove.

Oduševljena njegovim pisanjem, iznenadjena njegovom mladošću odlučila sam da mu pišem i tražim dozvolu da ga ovde pomenem i citiram.

Evo i nekoliko rečenica iz njegovog odgovora:

„Naravno da imaš moju dozvolu da proširiš stranicu dalje, meni je to zadovoljstvo. Drago mi je da mi želiš pomoći.

Hvala tebi. Ja samo radim ono šta osjećam da bih trebao. Trudim se da budem velik čovjek, a da nikad ne odrastem i isto tako da nikad ne prerastem druge u vlastitim mislima. Ja svoje slabosti i vrline znam, a na ljudima je da me zbog njih vole ili ne vole.“

 

Hvala Elvinu što mi je vratio i veru i nadu!

Hvala i vama, dragi moji , jer dok čitam vaše tekstove dobijam novu snagu, raste u meni vera, rađa se inspiracija!

Svako dobro !

Lepotica i Zver - moderno doba
2013/04/12,17:30

Lepotica je sedela u svojoj sobi i tiho plakala. Iz glave nije mogla da izbaci sliku svog voljenog princa.

“ Oh, zasto nisi pravi princ? Zasto nisi bogat?” – mislila je Lepotica jadajuci se samoj sebi, sopstvenom srcu, savesti, Bogu….

“Zasto bas ja da se tako glupo zaljubim!?” – ljutila se na sebe , na sudbinu, na svoje srce, na Boga…

Pocela bi da jeca na samu pomisao na njegove oci u kojima je mogla da pronadje citav svet, oci tako ciste i iskrene da se u njima mogla okupati i sprati sve svoje grehe,

Proklinjala je sebe, sudbinu, srce, savest, Boga…

U usima su joj odzvanjale reci koje je slusala cesto…

“Ne traci svoju lepotu na siromahe… Predaj se nekom bogatom coveku koji ce ti pruziti sve sto pozelis…Putovaces svetom, moci ces sebi da kupis sta god pozelis… Ici ces na premijere ,na festivale…Koracaces crvenim tepihom...Pices najsladja vina…Probaces najukusnija jela…vozices se u limuzinama, suncaces se na luksuznim jahtama…Krstarices morima i okeanima…Probaces …”

Previse cesto je slusala ove reci…toliko cesto da ih je prihvatila, prigrlila kao molitvu, kao staru kartu na kojoj se krije mapa zakopanog blaga…A to blago,za nju,bio je lagodan zivot…

I pronasla je svog bogatog coveka…Predala mu je telo kao zalog za zivot… I sto mu se vise predavala sve je vise imala svega…i sve vise je trosila svoju dusu…i polako gasila svoje srce…I sve je vise zalila za onom zaljubljenom devojcicom koja je nekad bila…Zaljubljena u siromaha, princa cistih i iskrenih ociju… Sve vise se udaljavala od sebe same tonuci u zagrljaj svoje bogate Zveri….

Ali zivot nije bajka…Shvatila je to odavno…Samo se suvise ususkala u privid…Samo se srodila sa ovom novom , bogatom lepoticom u koju je porasla…

Zna ona dobro da se Zver nece nikad pretvoriti u princa… Zna ona da zivi bajku bez srecnog kraja… Zna ona da je svojoj Zveri jos jedna od igracaka… Zna ona da vise nece moci da voli nikoga kao sto je volela onog siromaha cistih ociju….

Putuje svetom koji joj ne znaci nista , kupuje sebi sta god pozeli…i slaze u orman gomile nepotrebnih stvari…Izgubila je volju da ih nosi… Odlazi na premijere i festivale i vraca se praznog srca i umornog duha…Nema s kim da podeli osecaje koje je u njoj neka predstava izazvala…Koraca crvenim tepihom …smeska se zamisljajuci da je taj tepih sazdan od latica divljih ruza, poput onog koji joj je siromah jednom napravio… Pije najsladja vina s gorcinom u grlu…Isprobava najukusnija jela s mucninom u stomaku… Voze je u limuzinama, sunca se na luksuznim jahtama sanjajuci ciste oci onog princa i njegov mali, topli dom…Krstari morima i okeanima, ali umesto beskrajnog plavetnila vidi samo blatnjavu barustinu…Proba…ali ne oseca…

Srela sam je juce… Vise nije ni lepa… Crne kolutove oko ociju, bore u uglu usana, sminkom nije prikrila… Valjda joj je dojadilo da izigrava srecnu zenu. Pored nje Zver koraca odlucno…Zraci covek nekom silnom energijom…Iz njega izbija ljubav prema sebi samom … On zuri…Ne zastaje… Samo mi u prolazu dobaci pozdrav…

A ona…. U rukama drzi million kesa …Na njima mozete procitati zvucna imena iz sveta mode….

“Isla sam malo u kupovinu” – rece gotovo kao da mi se izvinjava.

“Ako…” – promrmljam tek da nesto kazem…

“Ne pomaze nista” – prosapuce kao uzgred…- “Nema leka za mene”- dodaje drhtavim glasom…

Sta da vam kazem…

Proklinje sebe, srce, sudbinu, savest, Boga….

Grlim je… Ne pitam nista… Ona cuti… Pogleda me , pa  okrece glavu na drugu stranu…

Pored nas prolazi siromah cistih ociju… Nasmejan…Drzi za ruku malenu trogodisnju devojcicu… Smesi se svojoj princezi kceri… Iz ociju mu iskri vatra srece…

Nije nas video….

A ona…

Sta da vam kazem…

Proklinje sebe, srce, sudbinu, savest, Boga….

Prvi april,dan sale
2013/04/01,10:46

Dan šale se u mnogim zemljama obelezava 1.aprila. Tog dana ljudi jedni drugima prave bezopasne smicalice i objavljuju lažne novosti, s ciljem da ih dovedu u smesan položaj. Napravljena šala je prvoaprilska šala, a onaj koji pravi smicalicu u trenutku objavljivanja smicalice uzvikuje Aprili-li. U nekim zemljama, kao u  Velikoj Britaniji, Australiji i Juznoafrickoj Republici podvale se prave samo do podneva, a onaj ko ih napravi poslije podne naziva se aprilskom budalom ( April Fool). U mnogim drugim zemljama smicalice se prave tokom celog dana.
 
 
Najranija povezanost između datuma 1. aprila i pravljenja smicalica javlja se u Coserovim Kanterberijskim pricama iz 1392. godine.

Po jednoj verziji tumačenja, 1. april kao Dan šale nastao je kada je u 16. veku pomeren dan Nove godine sa 25. marta na 1. januar. Do tada se u mnogim evropskim gradovima Nova godina obeležavala 25. marta, a slavlje je trajalo sedam dana, odnosno do 1. aprila. Prema tom tumačenju, oni koji su prihvatili novi datum kao dan Nove godine zbijali su šale sa onima koji su ga i dalje obeležavali do 1. aprila.

U 18. veku se za ovaj dan smatralo da vodi poreklo još od biblijske ličnosti Noja. Prema članku iz jednih engleskih novina objavljenom 1789. godine, tog datuma je Noje prvi put poslao golubicu, prerano.

 

Iskoristite i vi danasnji dan da se malo opustite i nasalite.

Srecan vam dan sale...  

Praznina
2013/03/20,20:46
Danas je tako lako dobiti necije telo... A ni dusa ,cini se, vise nije na ceni...
 
A opet,sve je na prodaju! Za sitne novce mozes sve i svasta kupiti...
A kako odrediti cenu svoje duse? Nekima je to lako...Valjda zato sto su im prazne, pa ih se lako odricu. Bacaju ih uz vetar...  Na zalost, ima ljudi koji su tako prazni da za sobom nikakav trag ne mogu ostaviti.... Budu i prodju...i kao da ih nikad ni bilo nije.... 
  
 
 
Samoj sebi sused
2013/03/07,23:41

I evo, opet, dragi moji, drugi ljudi, isti dogadjaji....
Kao prepisano, kopirano, usvojeno pravilo ponasanja u siromastvu....
 
Da vas ne gusim cinjenicama....samo cu u nekoliko recenica navesti sta me je inspirisalo da vam pisem....
Naime, vec nekoliko dana se u Skoplju ne smiruju nemiri....
Verujem da je vecina vas obavestena o cemu se tacno radi....
Prvo je grupa makedonskih decaka(jer vecina ih je bila maloletnih)nezadovoljna jer je za ministra odbrane postavljen covek koji je bio pripadnik snaga UCK-a,demonstrirala ulicama grada lomeci i prebijajuci sve sto je siptarsko....
Sutradan poveca masa albanskog stanovnistva demonstrira gradom, lomi,tuce i pali...... 
Zatim sledi nekoliko dana zatisja....a za sutra (8.3.2013.) najavljuju nove demonstracije....
 
I dokle,prijatelji?
Dok se medjusobno ne istrebimo?
Dok jedni ne potamane druge?
Ili dok zapad ne kaze STOP!?
 
Hocemo li ikada moci da tolerisemo jedni druge?
Hocemo li se osloboditi stereotipnog razmisljanja i prestati da sve strpavamo u isti kos?
Hocemo li ikada prestati da glumimo marionete?
 
Ja necu da budem NASA ili NJIHOVA, necu da me strpavate u bilo kakve okvire!
Ja hocu da volim svakog coveka kog vredi voleti, bez obzira na obelezja verska, ili nacionalna koje po rodjenju sticemo i nosimo sa sobom kroz zivot!
Ja necu da gledam uvek isti film i da slusam uvek istu pesmu! 
 
Na kraju cu morati i iz same sebe da emigriram i postanem svoj juzni,severni,zapadni ili istocnii sused! 
 
Casica razgovora
2013/03/02,23:56
 
 
Gde ste nestali?!
Sta to bi?
Opet bezite?
Ma cim vas covek pozove da o necemu ozbiljno i kao ljudi porazgovaramo, vi zbrisete!!! 
Ne moze vam se uci u trag!!!
 
Znam ja da vas ne zanimaju brige i misli jedne obicne smrtnice!
Ma od kad ste seli u te mekane fotelje, i zauzeli pozicije, niko do vas ne moze dopreti.
O, da, jasno mi je da ste zauzeti i da nemate vremena ....
Razumem da vas mnogi zovu, traze pomoc, usluge....
Ali, zar niste u stanju da shvatite ko vam je prijatelj, a ko vas koristi?
Nekad mi se cinilo da ste pametniji, drugaciji, bolji.... 
Izgleda da ste poprimili osobine vasih prethodnika, onih istih po kojima ste pljuvali i koje ste ruzili, olajavali....
A sad nekako licite... Uklopili ste se u sablon....
 
No, i to sam ocekivala...upravo ovakav sled dogadjaja...
 
A prijateljstvo? Ljubav? Navika? Porodica?
Nista,a?
 
Ma nema veze.... neka vas u tim vasim ljusturama...nemojte ni izlaziti iz njih...
Nemojte , molim vas....
Lepsi je svet bez vas.... 
 
Slagalica
2013/03/02,13:20


Evo vec danima u glavi redjam slike.... Zamisljena...daleka....nedostupna...
I pokusavam da sastavim tu slagalicu zivota.... Ali, ne ide mi... Stalno mi poneki deo izmice,koprca se...nestaje...

I trazim te odbegle delove negde duboko u sebi. Podizem tepih uspomena i posipa me fina prasina emocija... Gledali ste Petra Pana? Secate li se Zvoncicinog carobnog praha? E bas tako izgleda ta prasina, fina,meka,svetlucava....

Oh, koliko delova slagalice se tu moze pronaci....Ne mozete ni naslutiti.... Ali da li je moguce sastaviti ih u savrsenu celinu? 

Ne, prijatelji, ja ne odustajem! Slazem i sastavljam,pronalazim i odbacujem,redjam i rasturam.... Neverovatan je haos...sve je pomesano...ljudi,dogadjaji,mesta..... 

Koliko sam samo puta naletela na suze,one bisere tuge,prosute pred kraljeve i kraljice,ali i pred svinje....A ima tu i onih radosnica sto se munjevitom brzinom kotrljaju niz nasmejane obraze...Valjda i one zure u tople prijateljske zagrljaje...

Koliko samo osmeha lezi u skrivenim coskovima secanja.... Ima onih carobnih, ljubavnih, slatkih, umrljanih poljupcima, sto dozivaju, mame, traze ponovne susrete... Ima onih decjih, umrljanih cokoladom,sladoledom...ili ,mozda, sampitama.... Ima i onih snenih, zamisljenih, zaljubljenih, zanesenih.... Tu su i oni osmesi namesteni, lazni, iznudjeni...sto prikrivaju stvarne osecaje.

A tek pogledi!!! Koliko me je ociju tamo sacekalo... Sve one oci, plave, zelene, crne, kestenjaste, sve one oci koje su me gledale prijateljski, neke mozda zaljubljeno, koje su mi se smejale, koje su me ljutile....sve te oci koje su negde otisle, i one koje su uz mene ostale....sve te oci,svetlucave od radosti, tuge, zavisti, ljubavi...sve one leze tamo.....

A glasovi!? Odjekuju u tom metezu. Dozivaju me, saputavi. Neki vicu iz sve snage. Drugi pevaju.Neki se smeju, neki placu. I, gle cuda! Pa ja ih prepoznajem...svaki glas u meni budi sliku onog kome pripada. 

I opet se redjaju slike... i mirisi... Toplo, meko narucje majke, sto mirise na sigurnost, saputavi dedin glas i miris bakinih prica, sto mirisu na razne kuhinjske carolije i dom, zamisljen ocev pogled... A evo i prijatelja.... Malo ih je.... Ali postoje....Bogata sam!

 

Čestitamo
2013/03/02,13:18
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu