Zvrljanje

« Čestitamo | Main | Casica razgovora »

Slagalica
2013/03/02,13:20


Evo vec danima u glavi redjam slike.... Zamisljena...daleka....nedostupna...
I pokusavam da sastavim tu slagalicu zivota.... Ali, ne ide mi... Stalno mi poneki deo izmice,koprca se...nestaje...

I trazim te odbegle delove negde duboko u sebi. Podizem tepih uspomena i posipa me fina prasina emocija... Gledali ste Petra Pana? Secate li se Zvoncicinog carobnog praha? E bas tako izgleda ta prasina, fina,meka,svetlucava....

Oh, koliko delova slagalice se tu moze pronaci....Ne mozete ni naslutiti.... Ali da li je moguce sastaviti ih u savrsenu celinu? 

Ne, prijatelji, ja ne odustajem! Slazem i sastavljam,pronalazim i odbacujem,redjam i rasturam.... Neverovatan je haos...sve je pomesano...ljudi,dogadjaji,mesta..... 

Koliko sam samo puta naletela na suze,one bisere tuge,prosute pred kraljeve i kraljice,ali i pred svinje....A ima tu i onih radosnica sto se munjevitom brzinom kotrljaju niz nasmejane obraze...Valjda i one zure u tople prijateljske zagrljaje...

Koliko samo osmeha lezi u skrivenim coskovima secanja.... Ima onih carobnih, ljubavnih, slatkih, umrljanih poljupcima, sto dozivaju, mame, traze ponovne susrete... Ima onih decjih, umrljanih cokoladom,sladoledom...ili ,mozda, sampitama.... Ima i onih snenih, zamisljenih, zaljubljenih, zanesenih.... Tu su i oni osmesi namesteni, lazni, iznudjeni...sto prikrivaju stvarne osecaje.

A tek pogledi!!! Koliko me je ociju tamo sacekalo... Sve one oci, plave, zelene, crne, kestenjaste, sve one oci koje su me gledale prijateljski, neke mozda zaljubljeno, koje su mi se smejale, koje su me ljutile....sve te oci koje su negde otisle, i one koje su uz mene ostale....sve te oci,svetlucave od radosti, tuge, zavisti, ljubavi...sve one leze tamo.....

A glasovi!? Odjekuju u tom metezu. Dozivaju me, saputavi. Neki vicu iz sve snage. Drugi pevaju.Neki se smeju, neki placu. I, gle cuda! Pa ja ih prepoznajem...svaki glas u meni budi sliku onog kome pripada. 

I opet se redjaju slike... i mirisi... Toplo, meko narucje majke, sto mirise na sigurnost, saputavi dedin glas i miris bakinih prica, sto mirisu na razne kuhinjske carolije i dom, zamisljen ocev pogled... A evo i prijatelja.... Malo ih je.... Ali postoje....Bogata sam!

 

Komentari

Comment Icon

Прелеп текст... :)

Posted by: girly at 2013/03/02, 15:55
Comment Icon

Divno!!!!!!

Posted by: Miodrag at 2013/03/04, 00:57
Comment Icon

Добро је што не одустајеш. Док смо живи, морамо да састављамо своју слагалицу.
Свиђа ми се што се твоја слагалица и види и чује, и удише, и осећа, што значи да свим чулима истражујеш и осећаш свет.
Добро дошла (пошто је ово твој први пост, а ја сам већ неко време овде)!:-)

Posted by: trunsmoitren at 2013/04/01, 20:03
Comment Icon

Trunsmoitren, hvala na dobrodoslici. I naravno, drago mi je sto ti se svidja moja slagalica. Ona moze da se oseti svim culima,i mozda nije savrsena, ni u potpunosti sastavljena, ali je svakako prisutna.Neki ce joj delic uvek faliti,i to je ono sto meni prija. Volim da sam u vecitoj potrazi za necim.
Pozdrav.I nadam se i buducoj razmeni misli... :)

Posted by: ivanairislj at 2013/04/01, 22:16
Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu