Zvrljanje

Casica razgovora
2013/03/02,23:56
 
 
Gde ste nestali?!
Sta to bi?
Opet bezite?
Ma cim vas covek pozove da o necemu ozbiljno i kao ljudi porazgovaramo, vi zbrisete!!! 
Ne moze vam se uci u trag!!!
 
Znam ja da vas ne zanimaju brige i misli jedne obicne smrtnice!
Ma od kad ste seli u te mekane fotelje, i zauzeli pozicije, niko do vas ne moze dopreti.
O, da, jasno mi je da ste zauzeti i da nemate vremena ....
Razumem da vas mnogi zovu, traze pomoc, usluge....
Ali, zar niste u stanju da shvatite ko vam je prijatelj, a ko vas koristi?
Nekad mi se cinilo da ste pametniji, drugaciji, bolji.... 
Izgleda da ste poprimili osobine vasih prethodnika, onih istih po kojima ste pljuvali i koje ste ruzili, olajavali....
A sad nekako licite... Uklopili ste se u sablon....
 
No, i to sam ocekivala...upravo ovakav sled dogadjaja...
 
A prijateljstvo? Ljubav? Navika? Porodica?
Nista,a?
 
Ma nema veze.... neka vas u tim vasim ljusturama...nemojte ni izlaziti iz njih...
Nemojte , molim vas....
Lepsi je svet bez vas.... 
 
Slagalica
2013/03/02,13:20


Evo vec danima u glavi redjam slike.... Zamisljena...daleka....nedostupna...
I pokusavam da sastavim tu slagalicu zivota.... Ali, ne ide mi... Stalno mi poneki deo izmice,koprca se...nestaje...

I trazim te odbegle delove negde duboko u sebi. Podizem tepih uspomena i posipa me fina prasina emocija... Gledali ste Petra Pana? Secate li se Zvoncicinog carobnog praha? E bas tako izgleda ta prasina, fina,meka,svetlucava....

Oh, koliko delova slagalice se tu moze pronaci....Ne mozete ni naslutiti.... Ali da li je moguce sastaviti ih u savrsenu celinu? 

Ne, prijatelji, ja ne odustajem! Slazem i sastavljam,pronalazim i odbacujem,redjam i rasturam.... Neverovatan je haos...sve je pomesano...ljudi,dogadjaji,mesta..... 

Koliko sam samo puta naletela na suze,one bisere tuge,prosute pred kraljeve i kraljice,ali i pred svinje....A ima tu i onih radosnica sto se munjevitom brzinom kotrljaju niz nasmejane obraze...Valjda i one zure u tople prijateljske zagrljaje...

Koliko samo osmeha lezi u skrivenim coskovima secanja.... Ima onih carobnih, ljubavnih, slatkih, umrljanih poljupcima, sto dozivaju, mame, traze ponovne susrete... Ima onih decjih, umrljanih cokoladom,sladoledom...ili ,mozda, sampitama.... Ima i onih snenih, zamisljenih, zaljubljenih, zanesenih.... Tu su i oni osmesi namesteni, lazni, iznudjeni...sto prikrivaju stvarne osecaje.

A tek pogledi!!! Koliko me je ociju tamo sacekalo... Sve one oci, plave, zelene, crne, kestenjaste, sve one oci koje su me gledale prijateljski, neke mozda zaljubljeno, koje su mi se smejale, koje su me ljutile....sve te oci koje su negde otisle, i one koje su uz mene ostale....sve te oci,svetlucave od radosti, tuge, zavisti, ljubavi...sve one leze tamo.....

A glasovi!? Odjekuju u tom metezu. Dozivaju me, saputavi. Neki vicu iz sve snage. Drugi pevaju.Neki se smeju, neki placu. I, gle cuda! Pa ja ih prepoznajem...svaki glas u meni budi sliku onog kome pripada. 

I opet se redjaju slike... i mirisi... Toplo, meko narucje majke, sto mirise na sigurnost, saputavi dedin glas i miris bakinih prica, sto mirisu na razne kuhinjske carolije i dom, zamisljen ocev pogled... A evo i prijatelja.... Malo ih je.... Ali postoje....Bogata sam!

 

Čestitamo
2013/03/02,13:18
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu