Zvrljanje

Papiric 1
2013/03/27,22:21
Danima mi ne izlazi iz glave onaj papir pronadjen u zadnjem dzepu starih farmerica.
Moram priznati da sam bila i nervozna, i tuzna, i ljuta, i besna, i.... Ma svakakva raspolozenja i neraspolozenja su me jurila i stizala danima.
I sve zbog papira.
Ali polako je pocela da jenjava sva ta tutnjava u mojoj radoznaloj glavi. I polako sam pocela da zaboravljam.A zivot se kretao svojim uobicajenim tokom.

Suncan je dan.
Imam gomilu obaveza. Kasnim. 
Trcim niz stepenice u zgradi.
Preskacem djubre,stare kutije,odbaceni namestaj,decija kolica,trotinete... 
Nadam se da cu, ako ziva stignem do prizemlja, imati sekund vremena da bacim pogled na svoj odraz u staklu na ulaznim vratima. Moram da licim na ljudsko bice kad izadjem iz zgrade.
 
Priblizavam se prvom spratu(dakle prizemlje je na korak od mene),preskacem poslednjih par stepenica...i...sudaram se sa komsinicom sa treceg sprata.
Jaoj kakav je ona davez!
 
Komsinica D ne prihvata moje uzurbano izvinjenje, ni cinjenicu da kasnim i zurim. Hvata me za rukav i uporno brblja o necemu samo njoj vaznom i poznatom.
Pokusavam na sve nacine da izmolim njen oprostaj, a Boga mi, i dozvolu da napustim zgradu.
Ali D me uporno steze i vuce prema svom stanu.
 
U magnovenju cujem da pominje neki zalutali papir.
Kaze vetar ga je doneo na njenu terasu. I ona je ,cini se, radoznala pa je pokusala da procita sta tamo pise. I kaze mi da je uspela ponesto da razazna.
 
"Ima tu, draga moja, puno nekih imena. Dugo sam razmisljala, pa sam sva ta imena sa tobom povezala.Zato mislim da je to tvoj papir.Hajde da ti ga dam, da pogledas,mozda je stvarno tvoj."

Istog trena zaboravljam na sve obaveze, na to sto kasnim, sto sam u zurbi i haosu, u stisci s vremenom i prostorom.
Srce mi sve brze kuca. 
I polako, stepenik po stepenik,odlazim na treci sprat,ulazim u stan broj 9,ruku pod ruku sa D i cekam...

Nastavice se...

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu