Zvrljanje

« Misterija 7 | Main | Prohtelo mi se »

Misterija 9
2013/04/11,10:05

Na Dorcolu je bilo tiho. Noc je bila tamna, bez mesecine, bez senki.Cinilo se da ceo Beograd spava cvrstim snom. Ali u Nininom stanu bilo je napeto.

Kada se Ana umila, Nikola ju je dovukao do trpezarijskog stola. Jedva je odizala stopala od tla. Malo od umora, a vise od straha za Sasin zivot, iz Ane  je istekla sva snaga. Nevoljno je sela za sto prekoputa Nine.Nije podizala pogled. Hrana koja je stajala na stolu pred njom izazivala joj je mucninu u stomaku. Cinilo joj se da ce se onesvestiti. Jos uvek je mogla na sebi da oseti svu tezinu Sasinog tela. U usima joj je odzvanjao njegov glas. Nozdrvama joj se jos uvek sirio miris sveze krvi i baruta.

Nina ju je nemo posmatrala. Na Aninom licu i telu bili su vidljivi svi tragovi protekle noci. Izgledala je izmoreno, pregazeno, porazeno. Videla je da nije u stanju da govori.Dovoljno dobro ju je poznavala. 

--- --- ---

Upoznale su se pre nekoliko godina . Nina je tada bila apsolvent na Pravnom fakultetu. Uspela je nekako da se ubaci u advokatsku kancelariju jednog od najpoznatijih krivicara i da tamo volontira. Vrlo brzo, svojom spretnoscu, znanjem, ostroumnoscu stekla je bezgranicno poverenje ovog advokata. On je tvrdio da ce ona zariti i paliti u Palati pravde. Tako je vrlo brzo privukla paznju na sebe. Oko nje se digla prasina . Izazvala je odusevljenje i divljenje jednih, i neizbeznu zavist i protivljenje drugih. Ali nije marila mnogo. Vodila se sopstvenim principima u zivotu. Borila se za pravdu i istinu i verovala u njih svim svojim srcem.  Tokom istrage jednog zlocina srela je Anu. Razgovarale su prvo sluzbeno,a zatim su jedna u drugoj prepoznale svaka svoje osobine i posle konferencije za stampu porazgovarale off the record (nezvanicno). Tako je pocelo njihovo prijateljstvo koje se neizbezno preplitalo i sa poslovnom sferom njihovih zivota. Pomagale su jedna drugoj uvek.

--- --- ---

Nini i Nikoli se cinilo da prolaze sati dok su gledali u Anina pogurena ledja. Nisu mogli da docekaju da progovori.  Nina je cutala i povremeno prstima prolazila kroz Aninu razbarusenu kosu. Nikola je uporno pokusavao da udje u trag Sasinom telefonu i tako dozna barem gde se on nalazi. Istovremeno je pokusavao da dobije Vucka i Ljubu, ali oni se nisu javljali. Svo svoje znanje o kompjuterima i informacionim tehnologijama upotrebio je da pronadje broj s kog je Ani stigla poruka. Uspeo je da otkrije prvih pet cifara. Ostalo je jos samo nekoliko minuta da u potpunosti otkrije broj. Cim to zavrsi, moci ce da probije sifre i udje u trag vlasniku broja. A onda ce se potruditi i da ga locira.

A u Ani se vodila divlja borba. Mucilo ju je to sto je ostavila Sasu. Mucili su je i pucnji koje je cula. Nije znala gde je . Nije znala da li je ziv. Nije znala mnogo toga… I kada joj je u svest jos jednom doplovila slika njegovog tela koje je stiti, njegove krvave ruke kojima ju je gurao u spas, nesto se u njoj slomilo i pocela je da jeca.

Kroz tihi plac ispricala je do detalja Nini i Nikoli sta se sve dogodilo.

-       Ana, sta je pisalo u poruci koju si dobila?- pitao je Nikola citajuci nesto na monitoru.

Ana mu je pruzila svoj telefon. Brzo je pregledao  folder dospelih poruka  i pronasao ono sto mu je trebalo.

STOVARISTE,GARAZA 52

Skocio je kao oparen sa stolice. Poceo je nekontrolisano da govori o Sasi i Vucku. Pominjao je Veliku Zverku , njegov pretplatnicki broj…adrese…Isao je od Nine do Ane , pa opet od Ane do Nine…Kruzio je oko stola.Hvatao ih za lice i ruke i govorio unezvereno.

-Sta to pokusavas da kazes?!- vrisnula je Nina u neverici.

- Kazem vam da su Velika Zverka, Sasa i Vucko upravo sad u garazi 52 na stovaristu! – ponavljao je Nikola uzbudjeno.

-Krenimo odmah tamo!- rekla je Ana ustajuci od stola. Vratila joj se boja u lice. Nalet neke nove snage ispunio joj je zile. Bila je odlucna da nadje Sasu i da raskrinka tog gada, da ga smesti iza resetaka jednom zauvek.

--- --- ---

Sasa je pokusao da otvori oci. Cinilo mu se da mu necija ogromna ruka pritiska slepoocnice. U glavi mu je brujalo. Svaki deo tela ga je boleo. Pokusavao je da se seti gde je i sta se dogodilo. Desno oko nije mogao da otvori. Bilo je oteceno . Kapci su mu bili teski kao olovo. Zmirkajuci levim okom uspeo je da vidi stare automobilske gume poredjane jedna na drugu u nekoliko gomila. Sa desne strane nalazila su se teska dvokrilna vrata. A levo od njega bio je parkiran najnoviji Mercedes. Pravo ispred sebe mogao je da nazre par crnih cipela visokog sjaja, i dva para poprilicno prljavih  patika.

Bio je vezan. Pokusao je da oslobodi ruke. Pri prvom pokretu koji je nacinio levo rame ga je tako jako zabolelo da je jedva sprecio jauk koji mu se zamalo oteo iz grla. I noga ga je bolela pri svakom pokusaju da promeni polozaj. Kroz glavu mu je proletela misao da se nece izvuci. Tanak mlaz znoja klizio je niz njegov obraz i mesao se sa zgrusanom krvlju.

I tada se svega setio. Jurnjave i pucnjave,Aninog molecivog pogleda, batina koje je dobio, voznje do ovog mesta, delova razgovora ona dva kretena … I upravo tu je nasao novi izvor snage.

“Ana je ziva! Nisu je uhvatili! Uspela je da im pobegne!” – pomislio je. 

I u njemu se rodio inat pomesan s iskonskom zeljom za istinom, sa instinktom za prezivljavanje. Stisnuo je zube i naglo povukao desnu ruku. Culo se krckanje kostiju. Strasan bol razlivao mu se telom. Gotovo da je izgubio svest. Ali uspeo je da izvuce ruku i oslobodi se debelog konopca kojim je bio vezan. Polomio je nekoliko prstiju desne ruke, a levo rame nije ni osecao. Bilo mu je tesko da odveze noge. Svaki pokret bio je put u pakao. 

Morao je da prati i pokrete onih cipela i patika koje su se povremeno gubile iz njegovog vidokruga. Nije cuo glasove. Bolnim prstima odvezivao je konopac koji mu je stezao noge.

-Sta radis to majmune!?- zacuo je poznat glas iznad svoje glave.

Podigao je glavu. Samar mu je pocepao donju usnu, a zatim se kisa pesnica srucila na njegovu glavu.

Posle nekoliko minuta sedeo je u cosku brisuci krv sa lica. Pogledao je prvo u patike koje su stajale levo od njega. Bile su umrljane njegovom krvlju. Zatim je podigao pogled i osmehnuo se setno vlasniku tih patika.

-Zdravo Vucko, prijatelju….- konacno je progovorio pljujuci krv.

 

Nastavice se…

 

 

 

Komentari

Comment Icon

Vucko znaci...skroz sam se uzivela,kao da sam bila tamo:)

Posted by: endzylove at 2013/04/11, 11:26
Comment Icon

jaoooo Iv... odlicno!U krimicu mora da bude izdaja.. uhhh.. it's my turn :) sad kad ga zadramim :D

Posted by: pasija at 2013/04/11, 11:45
Comment Icon

bravo,navele me na krivi trag :)mislila da je Vucko,autsajder,nebitan lik,a ispalo suprotno,ovo je pravi krimic..akcija,pucnjava,napetost,strah,izdaja,ispreplicu se price..drage moje ,odlicne ste

Posted by: dubi at 2013/04/11, 22:24
Comment Icon

Endzylove, hvala sto pratis i komentarises... I drago mi je sto smo te pisanjem uvukle u ovu krimi pricicu... Pozdrav :)

Posted by: ivanairislj at 2013/04/11, 23:38
Comment Icon

Pasija , nekako uspevamo jedna drugu da zadivimo i inspirisemo.... I to mi pricinjava bas veliko zadovoljstvo... Samo napred ...Zadrami... Jedva cekam :)

Posted by: ivanairislj at 2013/04/11, 23:39
Comment Icon

Dubi i tebi se od srca zahvaljujem... :)

Posted by: ivanairislj at 2013/04/11, 23:40
Comment Icon

hvala ,tebi i Pasiji,na vašem dizadnju adrenalina ovim vašim ukrštavanjem pera :)

Posted by: Dubi at 2013/04/11, 23:46
Comment Icon

Čitam i ne trepćem. Bravo! Inače sam ljubitelj krimića. Svaka čast.
Čekam nastavak. :)
Pozdrav!

Posted by: littlephoenix at 2013/04/12, 00:16
Comment Icon

Dubi..nema na cemu...veruj mi da uzivam isto koliko i ti...jer ni ja ne znam kako ce se prica dalje razvijati... I priznajem da nisam ocekivala da cu se ovako zabaviti... :) Evo i ja se sad zahvaljujem Pasiji sto ucestvuje u ovoj igri... I svima vama koji nas pratite... :) Sve najbolje...

Posted by: ivanairislj at 2013/04/12, 00:19
Comment Icon

Littlephoenix..hvala ti i dobrodosla... :)

Posted by: ivanairislj at 2013/04/12, 00:20
Comment Icon :)

Svidja mi se...

Posted by: Ivan at 2013/04/14, 10:19
Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu