Zvrljanje

« Kisa | Main | Misterija 9 »

Misterija 7
2013/04/08,23:55

Srce joj je ubrzano kucalo. Upirala je molecivi pogled u njegove oci koje su sijale nekim novim, njoj nepoznatim sjajem. Nije se usudjivala da progovori. Samo je duboko udahnula gledajuci u njegove ruke. U sledecem trenu odlucno je pritisnuo dugme na tastaturi i prineo telefon uhu.

I pre nego sto je uspeo bilo sta da progovori s druge strane se cuo promukao, odlucan muski glas:

-Poslednji dok u luci ispred svetionika. Kreni odmah. Ne pomisljaj da pozoves policiju ! U protivnom, znas sta te ceka!- preteci je izgovorio u jednom dahu i , ne sacekavsi bilo kakav odgovor, prekino vezu.

Sasa je bio besan. Bacio je telefon na krevet. Nervozno je setao od stola do prozora i nazad. Ani se cinilo da prelazi stotine milja u tih nekoliko koraka. Nikad ga do sad nije videla tako unezverenog i uplasenog, a opet, u isti mah odlucnog i smelog. Nije se usudjivala da ga bilo sta pita. Plasila se da ne poremeti tok njegovih misli.

-Odmah pozovi Nikolu- gotovo je uzviknuo- a ja cu da pozovem Ljubu i Vucka. –dodao je uzurbano. – Neces ici sama! To ne dolazi u obzir! Jel jasno?!- govorio je i dalje  nervozno koracajuci.

Dlanovi su mu se znojili. Celim telom mu je prolazila jeza.

Sigurno su je primetili danas. O, Boze sta da radimo? On je nece tako lako pustiti da se uvuce medju njegove ljude i rovari po coskovima.Kurvin sin sigurno ima neki plan. Ovo ce biti klasicna zamka. Ili se i on uplasio!? Pa on nikako ne moze da zna do kakvih je informacija Ana dosla!”- motalo mu se hiljadu misli i pretpostavki po glavi dok je cekao da se neko javi na telefon.

Ljuba i Vucko se nisu javljali.Vreme je odmicalo neverovatnom brzinom. I bas kad je odlucio da krenu njih dvoje sami, da Njemu i Njegovim gorilama ne bude sumnjivo sto je nema, Nikola se javio na Anin poziv.

-Daj mi ga- nestrpljivo je viknuo Sasa, otimajuci joj telefon iz ruke. Na brzinu je srucio u Nikolino uvo gomilu informacija o tome sta se desavalo u toku dana i kako se Ana nesmotreno uvalila u veliku opasnost. Hvatajuci je za ruku i upiruci prstom ka ulaznim vratima stana dao joj je do znanja da treba da krenu. Zgrabio je kljuceve svog kombija i nekoliko fotogrfija sa stola. Nastavio je razgovor sa Nikolom trceci niz stepeniste Anine zgrade.

-Nikola, moras hitno da udjes u trag ovim prikrivenim pozivima. Gledaj da budes sto brzi. Hajde, ti si hakersko cudo! Sve mozes. Mi smo krenuli tamo. Pokusaj da nas pratis i da mi brzo saljes informacije.- glas mu je postajao sve tisi kako su se priblizavali izlazu iz zgrade.

Jos uvek je drzao Aninu ruku cvrsto u svojoj. Toliko ju je stezao da je pozelela da se otrgne. Ali nije. Nekako joj je prijala njegova blizina.Ulivao joj je poverenje, osecala se sigurnom, zasticenom.

Od izlaznih vrata delilo ih je samo jos nekoliko stepenika. Stali su osluskujuci.  Jedino su mogli cuti nekontrolisano lupanje sopstvenih srca i ubrzano disanje.

-Ostani ovde za tren- prosaputao je i krenuo polako niz stepenice. Priljubljen uza zid gazio je necujno, poput macke se prikradajuci vratima. Izostrio je sva svoja cula do krajnjih granica. Pogledom je obuhvatio parking ispred zgrade i deo ulice koji se mogao videti odatle. Bilo je neuobicajeno tiho i pusto.

“Nesto ovde smrdi” – pomislio je dok mu se zeludac prevrtao od neizvesnosti. “Sta nas ceka iza ovih vrata? Sta ako je zaseda postavljena bas ovde? Nemam nikakvo oruzje.Lako ce me savladati. A Ana? Sta ce posle biti s njom?” – nije dozvolio sebi da mu takve misli odvuku paznju. Vid mu se mutio od umora. Protrljao je oci i jos jednom osmotrio sve.

Gore na stepenistu Ana je drhtala. Netremice je posmatrala obrise Sasinog tela cekajuci u polutami. Gotovo je mogla da omirise strah koji joj je paraliso misli. Glava joj je bila potpuno prazna.

Sasa je pokretom ruke pozvao. Krenula je prema njemu kao omadjijana. Ponovo je potrazila stisak njegove ruke. Krenuli su zajedno prema vratima. Sasa je isao ispred nje delimicno je stiteci svojim telom. Spustio je dlan na kvaku, okrenuo se da je pogleda. “Neverovatno je lepa, nestvarno hrabra! Ja volim ovu zenu!” –pomislio je i gurnuo vrata ramenom.

U tom trenu cuo se pucanj. Sasa je gurnuo Anu na pod i legao preko nje. Parcici slomljenog stakla zarivali su mu se u dlanove .

 

Nastavice se…

Komentari

Comment Icon

Pasija, evo nastavka ...Sad si ti na potezu... :)

Posted by: ivanairislj at 2013/04/09, 00:01
Comment Icon

Uuu,bas mi se dopada kako si uklopila tu neizvesnost i ljubavni trenutak:)

Posted by: endzylove at 2013/04/09, 15:38
Comment Icon

Endzylove hvala ti sto pratis.... Pozdrav :)

Posted by: ivanairislj at 2013/04/09, 22:43
Comment Icon

Ivana,odlično :) više nego sam očekivala..napeto,interesira me u kom će pravcu da ode Pasija..ovo postaje sve zanimljivije ..:) bravo cure..

Posted by: Dubi at 2013/04/09, 22:54
Comment Icon

Dubi hvala...drago mi je sto kazes da sam premasila tvoja ocekivanja... Licno uzivam u ovoj igri koju smo sasvim spontano zapocele. I sa nestrpljenjem ocekujem Pasiju i njen nastavak... Hvala jos jednom :)

Posted by: ivanairislj at 2013/04/09, 23:09
Comment Icon

Drage moje 8-ica je postavljena.. Iv, draga, imspirisala si me sa onom pucnjavom :) pocecu da pisem krimice! :D Nestrpljivo cekam nastavak!

Posted by: pasija at 2013/04/10, 00:00
Comment Icon

Pasija...drago mi je sto sam uticala na tvoju inspiraciju... Ovo se pretvara bas u krimic...sad da procitam osmicu pa da vidim kako ce uticati na moju inspiraciju.... :)

Posted by: ivanairislj at 2013/04/10, 21:34
Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu