Zvrljanje

O, ludosti!

2013/05/01,23:10

Na putu od žute cigle

stojim,

oblake i lišće rasuto

brojim.

I gle!

Eno onog iz Oza čarobnjaka

na plastu sena

u potrazi kletoj.

Čini mi se da je našao vrh one igle

što ju je zaturila savest.

Ili je to samo sena

što ju je zavist

podmetnula

podvalivši mudrosti svetoj?

Gledam u vrh njegovog šešira.

Iz očiju mu varnice iskre.

Svakim pokretom vara i dira

misli moje što su se stisle.

Pa jednim skokom

i ja zaiskrim okom,

dva puta kucnem čarobnim cipelicama

i domu svetlom, širokom

radosno krenem zvezdanim ulicama.

Uz pomoć zanosa,

navale ponosa,

uz tračak svetlosti,

mrvicu mladosti,

pomalo radosti,

stižem noseći trunčice mudrosti.

O, hvala ti ludosti!